GIPHY – Mreža koju smo potcenili

Originalno objavljeno na pioniri.com

Šta je Giphy danas?

Na osnovu dnevnog reacha od 300 miliona ljudi koji podele više od 2 milijarde gifova, možemo zaključiti da je Giphy jedna od najaktivnijih platformi na mreži. Kada je krajem 2017. godine Giphy objavio spisak najpopularnijih gifova po broju pregleda, bilo je jasno da je format rođen pre 30 godina, danas najviralniji sadržaj koji se širi društvenim mrežama i uopšte internetom.

Bilo da su u pitanju poznate ličnosti ili scene, njihova ogromna viralnost zasnovana je na tome da šalju duhovitu, animiranu poruku koja se može upotrebiti u zavisnosti od konteksta. Danas skoro sve popularne platforme i mreže mogu da podrže ovaj format: Messenger, Facebook, Instagram, Whatsapp, Tinder, Twitter, Slack, MailChimp, Outlook, Viber, Trello, Telegram, Signal i dr. Prošle godine najviše gifova smo pronalazili putem ključnih reči: love, blinking, waving, celebration, good morning, happy, fun, dance, nope, fuck, haters, flirty, crying, happy, smile, think, dance, kick, jump, clapping.

Kratka istorija gifa

Davne 1987. godine, četiri godine pre pojavljivanja World Wide Weba, programer Stiv Vilhajt i njegov tim, u tehnološkom gigantu CompuServe, morali su da reše problem: kako na računaru prikazati sliku, a pritom uštedeti memoriju koja je tada bila ograničeni resurs. Vilhajt je rešio problem koristeći svoj algoritam kompresije u kombinaciji s parametrima slike, u ovom slučaju, brojem dostupnih boja (256). Tako je nastao Graphics Interchange Format, danas poznatiji kao gif.

Među hiljadama grafičkih formata koji se generišu, gif ima status selebritija u moru manje poznatih poput BMP, RIP, FIG ili MIFF. Reč gif je proglašen za “reč godine” 2012, a Vilhajt je primio nagradu za životno delo na “The Webby Awards”.

Gif ima svoj filmski festival

Da je gif postao deo popularne kulture i više od same reakcije na društvenim mrežama, govori nam i podatak da će se u Njujorku narednog meseca održati i filmski festival posvećen gif mikroformatima. Urednici festivala veruju da cela priča može da se ispriča u kratkoj vizuelnoj formi gifa do 18 sekundi.

I sam BBC se polovinom prošle godine pozabavio fenomenom gifa: ”da bismo u vremenu realnog novinarstva i mora informacija koje dolaze do nas mogli adekvatno da odreagujemo na pojave, reči su postale prespore, vrlo često i neadekvatne. Potrebno nam je nešto univerzalnije i brže”. Novinari čak i apostrofiraju da je gif llingua franca današnjeg vremena.

Dakle, gifovima izražavamo svoje stavove, ono što mislimo i osećamo, sa tim što ih možemo obojiti ironijom, sarkazmom, preuveličavanjem ili nekom drugom nijansom koju će svi osetiti i razumeti. I još jedna stvar je važna: kulturu gifa prati bez izuzetka i zabavni momenat gde imamo nebrojano izvora za kreativnu inspiraciju. U tome leži viralna priroda ovog popularog grafičkog formata.

Gde vidimo priliku za brendove

Kako je reč o najviralnijem sadržaju na mreži, brendovi i marketing timovi su iako možda sa zadrškom prepoznali potencijal formata, pa evo i kratke liste benefita:

01 Radi bilo gde i može da dopre do bilo koga – Potreban vam je ovaj sadržaj, jer može biti lako vidljiv na većini relevantnih uređaja ili platformi;

02 Narativni su – Kažu da slika govori više od 1000 reči, gifovi govori još više;

03 Nisu dosadni – Industriju advertajzinga prati kliše da su reklame često dosadne. Kreiranje i stvaranje gifova je sve samo ne dosada;

04 Veći reach i engagement – Ljudi su počeli da izbegavaju duže tekstove. Pravi gifovi na pravom mestu mogu da razbiju monotoniju teksta;

05 Ima ih mnogo – Gifovi su uglavnom besplatni i ima ih svuda po mreži, sve što je potrebno je da imate dobar kreativni tim koji razume smisao gifova;

06 Daju notu inovativnosti – Veoma su bliski video formatu, a pritom imaju sasvim dovoljno prostora za izražavanje;

07 Aktuelni su – Mogu da ih razumeju pripadnici Gen Z, ali mogu i bejbibumersi;

08 Prenose poruku – Prema istraživanjima, brzo zaboravljamo tekstualnu informaciju, ali kada dodamo tekst na gif, situacija se menja;

09 Alternativa plaćenim oglasima – Danas svi tražimo alternativu, a vizuelni momenat je važan kada hoćemo da pozicioniramo ili ojačamo brend;

10 Prirodni jezik milenijalsa – Milenijalsi su dominanantna target grupa, a sve ukazuje na to da im je gif sastavni deo komunikacije;

11 Lako je inkorporitati brend ambasadore – Brend ambasadori na gifu, u određenoj situaciju ili pozi su viralni sadržaji, koji dobijate, da ne kažem – for free;

12 Mogu se kreirati od već postojećih video sadržaja – Brendovi uglavnom imaju svoje video materijale. Zašto ne bi koristili sekvence tih videa za gif?

13 U našim su telefonima – Korisnici društvenih mreža uvek žele sadržaje koji neće zauzimati višak prostora na telefonima, kao i sadržaje koji su brzo deljivi;

14 Privlače kupce – Gifovi gađaju emotivnu žicu potrošača. Većina gifova su puni humora, a humor je uvek dobrodošao.

Od početka 2013. godine, Giphy je nastojao da gleda u prošlost, sadašnjost i budućnost gif medija i predstavi kreatore koji su pomerili granice i definisali nove stilove unutar njega. Zbog toga je Giphy i dalje besplatan, zbog toga Giphy ne želi da se bavi svojom analitikom više od same činjenice da imamo uvid u broj pregleda jednog gifa. Giphy je postao sinonim za zabavu i brzu komunikaciju koja u sebi nosi sve funkcionalne osobine jezika.

Coca Cola obrisala sve sadržaje sa društvenih mreža pa objavila sve nove

Ne mogu da zamislim koliki je napor bio potreban da se zamene svi sadržaji, a ne mogu ni da zamislim način na koji su sproveli ceo proces. Znam samo jedno –  uradili vraški dobar posao, što se od Coca Cole i očekuje.

Ako ste pogledali bilo koji Coca-Colin nalog na društvenim mrežama u toku prošlog vikenda, sigurno ste premitili velike promene. Prvo nije bilo sadržaja uopšte, ali ne zadugo. Odjednom su se pojavili potpuno novi!

Coca-Cola je na Svetski dan blagostanja, počela da repozicionira brend, a hteli su da stvore jedinstveni glas koji će nositi više optimizma u svetu, a pogotovo na internetu.

“Ovo je zaista izvanredan trenutak za brend”, rekla je Sarah Traverso, group director, Social Centra u Coca-Coli. “Svetski dan blagostanja osećamo kao odgovarajući dan i trenutak da krenu poruke pozitivnosti. Ali i kad pogledate brend kao što je Coca Cola i što Coke označava, zaista se radi o optimizmu i želji da se ljudi spoje.

Internet i njegove faze

Web 1.0 je bio objavljivanje – svako je mogao da napiše tekst i da ga distribuira.
Web 2.0 je bio interakcija – povezivanje sa drugima, saradnja u realnom vremenu, podaci.
Web 3.0 je distribucija vrednosti – novac se sada može programirati i ugraditi u svaku aplikaciju.

Brian Armstrong

Legende web dizajna: gde su sada i šta rade

Pre 15 godina kada samo ulazio u svet digitala, web design i fornt end-kodiranje su bili glavna fora. Svako ko je crtao interface u  Photoshop-u i pisao HTML/CSS/JS sebe je mogao da nazove digitalcem. U to vreme je su vodeći globalni igrači svakodnevno pisali blogove i delili korisne informacije iz prakse, pisali knjige i govorili na konferencijama. Marko Bijelić je ušao u trag tadašnjim influenserima i otkrio gde su sada i šta rade.

Manje-više, svi oni su tu negde, neki rade ono što su radili pre 15 godina, a neki su osnivači danas nekih veoma poznatih servisa.

Jeffrey Zeldman – studio.zeldman
Dan Cederholm – Nedavno prodao Dribbble
Todd Dominey – Mailchimp
Dave Shea – Bench
Jason Fried – Basecamp
Douglas Bowman – GreaterInk
Mark Pilgrim – infosuicide
John Gruber – Daring Fireball
Greg Storey – USAA
Andrei Herasimchuk & Donna Driscoll – Booking.com / LinkedIn
Jeffrey Veen – TrueVentures
Eric Meyer – An Event Apart
Jon Hicks – Hicksdesign
D. Keith Robinson – Atlassian
Andy Budd – Clearleft
Shaun Inman – Game designer
Jason Kottke – Kottke.org
Didier Hilhorst & Dan Rubin – Uber / Photographer

10 stvari koje studenti dizajna treba da znaju

Cameron Moll, jedan od veterana web designa, je napravio listu od 10 stvari za koje smatra da svaki student dizajna treba da zna. Od tih 10 stvari, neke su čisto dizajnerske, a neke su suštinske. Najkorisnija je, kako mi se čini, prva: jednog dana u karijeri će biti samo važno koga poznaješ i kakve veze imaš sa tim ljudima.

Kad ti i ja budemo sedeli na terasi zavaljeni u stolicama za jedno 50 godina od ovog trenutka, manje ću brinuti i razmišljati o tome šta smo zajedno proizveli.  Razmišljaću o tome da li sam bio srećan što radim sa tobom ili o tome da li sam se trudio da razumem tvoj pogled na problem i perspektivu. Da li smo zajedno uvodili ljude u naš način razmišljanja. Jesmo li jedno drugog mentorisali na tom putu?

Cenzura na Facebooku, knjige i golotinja u grafičkom dizajnu

Jutros sam na Facebooku kod Mirka Ilića video post u kom kaže kako prethodnih nekoliko dana ništa nije objavio zato što mu je nalog bio blokiran. Iz Facebooka je dobio obaveštenje da je prekršio Terms of Use. Šta se zapravo desilo? Mirko i Steven Heller su priredili knjigu Od glave do pete: Golotinja u grafičkom dizajnu i podelili su odlomak knjige na svojim profilima. Steven je takođe bio blokiran tri dana. Izgleda da Facebook administracija ipak pravi velike greške, ili ne?

Mirko poentira:

Na Facebooku imamo sve te ekstremne grupe koje promovišu mržnju, možda sledećeg puta sve ove gole ljude treba da obučem u KKK odore da bih izbegao cenzuru.

Upoznajte Normana – Privi AI psihopata

Sve što smo do sada čuli u vezi sa veštačkom inteligencijom, ni malo nas ne ostavalja spokojnim. Sve ovo do sada je još uvek bezazleno, ali da li su ovo signali koji nas upozoravaju?

Tim istraživača iz emajtiovog Media Laba je napravio nešto što se trenutno u medijima naziva “prvi AI psihopata na svetu”. Njegovo ime je Norman i on daje naslove Roršarhovim mrljama. Ali sve je jasno u vezi sa Normanom – u njegovoj datasetu je postavljen sadržaj sa Reddita, pa onda ispadne da Reddit pretvara fine i vaspitane kompjuterske programe u psihopate.

Norman je IA entitet koji je treniran da daje tekstualne naslove slikama. Norman je obučavan na slikama sa jednog poznatog subreddita koji se bavi uznemiravajućom realnošću, a koju donosi smrt. Kada smo uporedili Normanove odgovore sa odgovorima standardne neurološke mreže na Roršarhovim mrljama, uvideli smo da Norman ima poremećanje.

Fanzini su budućnost medija i promocije

Ovo mi je jedno od omiljenih predviđanja za 2018. godinu – spajanje digitala i printa će svoj najjači oblik dobiti  u fanzinima.  Za one sa jeftinijim ulaznicama, pogledajte na Wikipediji šta su fanzini.

Predviđanje nas usmerava na to da će se u 2018. većina nedostataka digitalne promocije nadomestiti nekim kvalitetima štampanih materijala.  Evo kratke liste tih kvaliteta koje že nam fanzini i kvartalna izdanja dati:

  • Kvartalna izdanja i štampani materijali su veoma prijatni za držanje u rukama, iskustvo slično pucketanju gramofonske ploče;
  • Mogu biti raznog dizajna, oblika i slobodne estetike;
  • Nisu napadni kao digitalna komunikacija, samim tim sadržaji su kvalitetniji;
  • Čak su i reklame kreativnije, slobodnije i komunikativnije;
  • Dozvoljavaju eksperimente i subverzivnost;
  • Odaju utisak svežine i izazivaju efekat iznenađenja;
  • Izbegavaju svaki mogući vid forme;
  • Idealni su za razne storytelling tehnike.

Morate se složiti da je digitalna komunikacija postala toliko dosadna i monotona da se ovo što sam gore nabrojao deluje vrlo neobično i i bajno.

Još pretprošle godine sam na Ibici video da je promocija fanzinima glavna fora, svaki klub, restoran ili neko drugo cool mesto se uopšte ne bave digitalniim marketingom onako kako sam ga ja do tada zamišljao. Na Ibici imaš uglavnom jako malo vremena da odličiš gde ćeš da ideš i potrošiti pare, a neko mesto baš mora jako da ti se ureže u pamćenje da bi tačno znao šta želiš. Tako se promoteri trude da neke stare fore ožive i ponude gostima. Fanzini su zaista nešto za šta sam se vezao pored toga što na Internetu ima sasvim dovoljno portala i profila na društvenim mrežama koje dele iste ili slične informacije.

Takođe sam primetio da su i fensi restorani počeli da prodaju foru sa fanzinima, hrana i ambijent mogu vrlo lepo da se predstave u ovom štampanom formatu.

Imamo jedan dobar primer promocije putem fanzina i u Beogradu. Da li ste čitali neke?

Ljudi ne veruju influenserima

Ima već tri meseca kako sam počeo da radim Pionirima i prvi projekat na koji sam raspoređen je Social Srbija 2018, istraživanje o korišćenju društvenih mreža u Srbiji. O samom istražvanju i Pionirima ću pisati nešto kasnije, a jedan podatak je vrlo interesantan pa ću od njega početi da interpretiram neke od zaključaka.

Influencer marketing on Instagram is now a billion dollar industry!

Prema istraživanju Social Srbija 2018, samo 3% ispitanika veruje onome što influenseri objave na svojim kanalima i profilima. Prvo me je iznenadilo što poverenje ne postoji iako su influenseri prilično dobro praćeni, pretežno na Instagramu i Youtubeu. Međutim. Dešava se nešto očekivano – kvalitet sadržaja, neiskrenost i nepoznavanje target grupe uglavnom ide ka tome da se prvo izgubi interesovanje, pa onda i poverenje. Možda u tome i leži odgovor, zašto više poverenja imaju tzv. Mikro influsenseri tj. neinfluenseri, obični ludi koji nemaju mnogo pratilaca, a koje svojim sadržaja grade malu, ali lojalnu bazu pratilaca. Briga o fanovima, a ne brendovima treba da bude na prvom mestu!

Da li verujete preporukama ljudi koje pratite na društvenim mrežama, a ne poznajete ih lično? – Izvor: Social Srbija 2018

EDIT: Vidim na Facebooku diskusiju povodom čudnog ponašanja nekih domaćin influensera u vinariji Zvonko Bogdan. Moguće je da i zato gube poverenje 😀