Kako preživeti digitalnu transformaciju

Na Olimpijskim igrama u Atalanti 1996. godine, Švedska je osvojila 2 zlatne medalje. Kada su se nagrađeni vratili u Stokholm, održali su konferenciju za štampu na aerodromu. Jedna od pobednica je naglasila da su atletičari iz 53 zemlje osvojili 279 medalja na upravo završenim Igrama. Četri godine pre toga na Olimpijadi u Barseloni 37 zemalja osvojilo je zlatne medalje. Njena pretpostavka je bila da će na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine 80 ili 90 zemalja osvojiti medalje. Zaključila je – ako si atletičar, nemaš pojma gde je sada tvoja nova konkurencija!

Pasus koji sam prepisao iz knjige Funky Business savršeno ilustruje ono što želim da pozovem u naslovu – transformaciju. Autori knjige “Funky Business”, Riderstrale i Nordstorm, pre nego što razotkriju logiku švedske atletičarke kažu da se promene ne mogu uključiti i iskuljučiti po sopstvenom nahođenju. U ovom i svakom narednom trenutku sve promene se dešavaju nekontrolisano i ističu da je sve to posledica treće revolucije znanja kojoj prethode Gutembergova era, pa era radija i televizije.

Kao što je švedska atletičarka anticipirala, novi pobednici su se pojavili bez obzira na to gde se nalaze i već uveliko uzimaju ono što im pripada. Za biznis u digitalnom svetu važe ta ista pravila – danas je ovako, a sutra, ko zna kako. Autori Funky business-a kroz celu knjigu provlače stav da je znanje glavni resurs modernog biznisa i u tome su 100% u pravu – znanje je jedino što garantuje uspeh! Ja sam se potrudio da iz tkiva njihve knjige izdvojim, kako ih nazivam, 5 gena digitalnog marketinga koji transformišu biznis.

Pitanje je: Da li znamo da upravljamo ovim genima tako da budemo konkurentni?

Više nije novost niti rupa na saksiji kada kažemo da je biznis dukoko uronjen u digitalni svet. On sebe u svakom momentu promišlja u digitalnom ekosistemu samo da bi preživeo. Zar nije tako i sa svima nama ponaosob? Zato sam i napisao ovaj tekst.

Digital” je ključna reč modernog sveta koji je nastao sa trećom revolucijom znanja i sastoji se od 5 gena koji u sinergiji teže ka trajnoj transformaciji organizacione strukture svakog oblika poslovanja.

Brzina

Zapanjujuće je kojom brzinom se internet pomera. Kada pogledamo ka najnižem nivou, za samo nekoliko minuta možemo da preuzmemo ceo film sa servera koji je na drugom kraju planeta i to besplatno. Na najvišem nivou sveprisutne mreže, novi obrasci društvene interakcije su mehanizmi koji masovno mogu širiti vesti i ideje u vremenskim intervalima koji se mere minutima. Te promene nisu promenile samo poslovnu komunikaciju, već i neposredna očekivanja koje ljudi imaju od posla – brza transformacija tržišnih i konkurentskih odnosa. Danas te ima, sutra te nema i obrnuto.

Prilagodljivost

Gen prilagođavanja najviše fascinira time što veoma lako menja sadržaje i forme koje nastaju kompjuterskim kodiranjem uz relativno niske troškove. Ovakva poslušnost bitnova ne postoji u fizičkom svetu atoma. Ono što za biznis predstavlja izazov u postavljanju strategije i upravljanja je to što se zasnivaju na relativno nefleksibilnim ograničenjima fizičkog sveta. Na ovom mestu u digitalnom ekosistemu vidimo softver koji je prilagođen da donosi odluke na osnovu ogromnog broja kombinatornih mogućnosti koristeći složene algoritme koji u isto vreme prevazilaze sposobnosti racionalnog poimanja – doneti nekoliko hiljada odluka u sekundi je nemoguće u fizičkom svetu. Mi kao ljudi imamo dva velika izazova: prvi je da budemo spremni da prilagođavamo sebe i organizaciju kao odgovor na takve brze promene i drugi je da naučimo da razmišljamo matematički i kombinatorno o našim proizvodima, uslugama i aktivnostima.

Blizina

Zahvaljujući hiperlinkovima, Google-u i društvenim mrežama, sve nam je daleko samo jedan klik. Sva konkurencija je u komšiluku. Konkurencija nije više određena samo geografskim položajem, primarnim kanalom distribucije ili posedovanjem iste liste klijenata kojima bi smo poslali pismo ili ih pozvali telefonom. Danas se svi takmiče da zadobiju pažnju baš tvog klijenta i ta utakmica nikada nije bila veća i intenzivnija. Ono što je razorno po tvoj biznis je to da konkurencija može da koristi sve tvoje strategije i tehnike iz sasvim drugačije perspektive i da ostvari bolje rezultate od tebe. Ili ti to možeš to učiniš konkurenciji ako presretneš digitalni put relevantnih sadržaja ka njihovim klijentima.

Skalabilnost

Stvari u digitalnom svetu skaliraju protiveći se konvencionalnim zakonima gravitacije. Sa dobrim sadržajem tvoj web sajt može preko noći da dostigne od nekoliko stotina do nekoliko miliona poseta. Ono što skaliranje nužno razlikuje od brzine je to da digitalna distribucija podrazumevato da ekonomski indikatori transformacije nemaju linearno povećanje troškova. U realnom svetu ovaj koncept možemo potvrditi na primerima gde manji i agilniji timovi ili pojedinci mogu izazvati veći uticaj od organizacija koje su drastično veće. Skaliranje je momentalno i zahteva mnogo više fluidnosti, a rezultat je to da se nađete na pravom mestu u pravo vreme kako biste kao Saša Đorđević pogodili trojku u poslednjoj sekundi.

Preciznost

Kada kažemo digital mislimo na podatke. Trenutno je ta bujica podataka nazvana “big data”, ali možemo da kažemo da to ime više ne odgovara opisu fenomena. Sada možemo da pričamo o “colassal data”. Većina tih podataka se mogu izmeriti i klasifikovati što je u isto vreme i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov se ogleda u tome da na osnovu podataka i njihovog kombinovanja možemo doneti neke zaključke pre nego što donesemo odluku. To se u kranjim biznis bilansima računa kao prihod, a ne kao trošak. Prokletstvo je to što si u opasnosti da ti preciznost ne garantuje tačnost. Da bi došli do preciznosti u manipulisanju podacima, moraš biti svesni nekih stvari: nisu svi podaci generisani na isti način, podaci su samo istorijski pokazatelji, podaci su uvek nepotpuni, bilo koji podatak se može smestiti u bilo koji kontekst, strategija je samo izbor, a dobri podaci nam pomažu da napravimo taj izbor, podaci su kvarljiva roba

Znanje je novo bojno polje za države, kompanije i pojedince

Upravo je to polazna tačka Funky business filosofije. Iako je kroz istoriju ovo beleženo bezbroj puta, danas je zaista samo znanje dovoljno da bi se pobedilo, nisu više neophodni snaga, kapital i sila. Krhki atletičar iz Surdulice sa svojim malim timom može vrlo brzo uz ograničena finansijska sredstva da radi određene stvari u pravom trenutku uz dobre procene kako bi bio 100% spreman da se takmiči za medalju na narednim Olimpijskim igrama. Potrebno mu je samo znanje – telo ima, mišiće će napucati, volju ima.

To su shvatili svi ljudi koje slušamo dok pričaju kako su im startapi uspeli. Oni nisu usamljeni – 90% od svih uspešnih preduzetnika u istoriji danas su živi! Podatak koji iznose Riderstrale i Nordstorm je zapanjujući, pa nas časte još jednim primerom: američka vojska koja se borila u Vijetnamu u svojim redovima je imala samo 15% fakultetski obrazovanih vojnika, a za vreme operacije “Pustinjska oluja” 99% vojnika je imalo završen fakultet!

Zaključak

Koliko god da sam se trudio da ovaj tekst napišem i na kraju se divim sam sebi, to mi nije pošlo za rukom, moja znanja su krhka i većinu stvari koje ovde čitate su nevešto prepisane. Međutim, ima još prostora da se te stvar transformiše – ako budem u toku promocije teksta skrenuo pažnju na sebe i dobijem dobru ponudu za posao, to znači da sam neke od 5 gena transformacije dobro usvojio. Ako se to ipak ne desi, moraću da učim još više i da napišem podjednako dobar tekst, ali ću morati drugačije da ga promovišem. Dakle, opet transformacija. U tome je caka, možda sam pametan, ali nisam dobar učenik. A možda uopšte nisam pametan, ali znam da učim. Sve u svemu, vaši lajkovi i komentari će presuditi mojoj misiji. Ili ću ja presuditi vašim lajkovima i komentarima.

I za kraj, da se vratimo na predviđanja švedske atletičarke: njena predviđanja se nisu ostvarila. Da li je onda bilo šta istinito od ovog što sam napisao? Da li sam odgovorio na naslov? Da li bih bio tvoj izbor nakon intervjua koji obavimo? Dobro razmisli, nemoj da pogrešiš, možda će tvog idealnog kandidata angažovati konkurencija, a ti sa mnom zajedno propadneš. Zato je potrebno da kao moj budući poslodavac unapredš svoja znanja kako bih ja dobijao svoju platu, a ti ostvarivao profit 🙂

Ekonomija deljanja – Kako stvoriti dodatnu vrednost iz resursa koje već poseduješ

Ekonomija deljenja (Sharing economy) u Internet eri podrazumeva novi ekonomski model deljenja resursa (proizvoda, usluga i ljudskog rada) upotrebom novih tehnologija u cilju pružanja novih usluga, proizvodnje, distribucije i razmene. Uz podršku novih tehnologija, ovaj tržišni trend olakšava korišćenje informacija kojima se omogućava upotreba viška kapaciteta određenih proizvoda (stambeni prostor, automobil i slično…) ili usluga (višak vremena koje se može posvetiti različitim poslovima).

Ekonomija deljenja zasnovana je na premisi: “Neiskorišćena vrednost je izgubljena vrednost”, pri čemu se pod neiskorišćenom vrednošću podrazumeva vreme dok se proizvod ili usluga ne koriste.

Jedan od tipičnih primera za ovaj trend je podatak da prosečan automobil bude nesikorišćen tokom 92% vremena svog radnog veka. Neiskorišćena vrednost automobila otvorila je značajnu mogućnost za deljenje ovog resursa. Takođe, veliki broj ljudi tokom dana ima određenu količinu slobodnog vremena koju korišćenjem novih tehnologija može iskoristiti za rad na manjim poslovima i zadacima bez obzira da li je to u profitne ili neprofitne svrhe.

Konkretan primer korišćenja vrednosti nekog proizvoda u većem stepenu možemo uočiti u ideji i projektu beogradske kompanije Car:Go. Reč je o aplikaciju koja omogućava novi, urbani i jeftin način prevoza u Beogradu. Dakle, UBER klon. Optimizovano korišćenje resursa putem ove aplikacije (u ovom slučaju automobil, vreme i novac) povezuje nekoliko „interesnih“ grupa. Na primer, otac ima automobil kojim ide na posao radnim danima. Sin ili ćerka nemaju svoj auto, ali imaju vremena da ga koriste. Takođe, treba im dodatni izvor prihoda. Postavlja se pitanje svrhe automobila kada otac ne ide na posao i kada je automobil parkiran u garaži. Da li sin ili ćerka mogu koristiti automobil kada je dostupan u njihovo slobodno vreme, a da zarade novac? Odgovor nam daje tehnologija – mogu. Uzmite očev automobil kada je u garaži, postanite CAR:GO vozač (na neki način partner) instalirajte Car:Go aplikaciju na svoj pametni telefon ili tablet i čekajte notifikaciju koja će vas obavestiti da neko želi da se preveze od tačke A do tačke B. Jednim potezom na displeju vašeg pametnog uređaja prihvatite vožnju, prevezete putnika i zaradite novac. To se zove posao. To se zove korišćenje resursa kojim raspolažemo. Sa druge strane su ljudi koji žele pouzdan i jeftiniji prevoz od taksija. I mi koji želimo jeftiniji i pouzdan prevoz, isto treba da instaliramo Car:Go aplikaciju i preko nje naručimo vožnju. Ušteda od 30% do 50% je upravo ono što svi želimo. Izračunajte koliko je to godišnje.

Šta je važno za sve nas? Ova i slične priče nisu komplikovane za razumevanje i prihvatanje iz jednog jednostavnog razloga – danas je polje primene novih tehnologija nesagledivo!. Zapitamo se: kako nam ovo ranije nije palo na pamet?

U vrlo blikoj budućnosti ćemo imati pregršt aplikacija koje će mnoge životne stvari svoditi na proste zahteve i prosta rešenja. Tehnologija je ta koja nas reševa svih pojava koje nam bez svrhe koriste resurse (vreme i novac).

 

Organizacija Online sadržaja

Kao online zajednicu sve nas tišti problem produkcije kvalitetnog online sadržaja. U stvari, izgleda da smo kolektivno došli do zaključka da bismo voleli da je sadržaj problem nekog drugog, a ne naš. Međutim, situacija je sasvim suprotna našim maštarskim težnjama: mi smo ti koji korisnicima nudimo sadržaj i to je stvar o kojoj bismo trebali brinuti na prvom mestu.

Šta je organizacija online sadržaja?

Kreiranje plana za produkciju, objavljivanje i distribuciju korisnog i upotrebljivog sadržaja je najkraći odgovor na pitanje. Nužno, onaj koji planira taj proces mora raditi na definisanju ne samo sadržaja koji će biti objavljen, nego mora prvo znati i zbog čega nešto objavljuje.

Organizacija sadržaja i njegova produkcija takođe su i “predmet odgovornosti” onoga ko kreira taj proces. Odgovornost se ogleda u detaljnom poznavanju afiniteta publike kojoj se obraćamo i od poznavanja strategije konkurencije.

U najboljem slučaju, organizacija sadržaja treba da zadovolji sledeće uslove:

  • obrađivanje ključnih tema i slanje odgovarajuće poruke;
  • obezbeđivanje afirmativnog nivoa tema koje pokriva sadržaj;
  • definisanje svrhe sadržaja (npr. kako će sadržaj premostiti prostor između publike i vaših poslovnih aspiracija);
  • analiza nedostataka sadržaja;
  • optimizacija za pretraživače (SEO) i
  • uočavanje strateške preporuke o stvaranju, objavljivanju i upravljanju novog sadržaja.

Ali…gde je zvezda večeri!

Glavni cilj organizacije online sadržaja je korišćenje reči i podataka u cilju stvaranja nedvosmislenog sadržaja koji će biti posrednik interaktivnih iskustava. Mi moramo biti stručnjaci u svim aspektima komunikacije kako bi sve to bilo efikasno.

To je težak zadatak. Postoji mnogo “aspekata komunikacije” u kojima strateg online sadržaja mora zaista biti stručan. U narednim redovima ću pretpostaviti da postoji niz segmenata u vezi sa disciplinom koja zaslužuje vlastitu definiciju:

  • Uređivačka strategija definiše smernice po kojima je sav online sadržaja uređen: vrednost, glas, ton, pravni i regulatorni tokovi, korisnički generisan sadržaj, i tako dalje. Ova praksa takođe definiše organizaciju online uređivačkog kalendara, uključujući i životni ciklus sadržaja;
  • Pisanje za web je uvek i pre svega najbolja vežba pisanja korisnog, upotrebljivpg sadržaja posebno namenjenog za online publikaciju. To je puno više nego “pametni” copywriting. Kreativni online pisac treba razumeti osnove user experience, mora dobro prevesti informacionu arhitekturu dokumentacije i napisati efektivne metapodatake;
  • Metadata strategija poznatija je kao i struktura metapodataka, a takođe je poznata i kao sintagma “podaci o podacima” (ili sadržajma.). Dobro strukturirani metapodaci pomažu izdavačima da identifikuju, organizuju i ponovno koriste sadržaj na način koji su od značaja za publiku;
  • Optimizacija za pretraživače (SEO) je proces uređivanja i organizovanja sadržaja na web stranici ili preko šireg web konteksta (uključujući metapodatke), a cilj je povećanje potencijala relevantnosti za pretraživače za određene ključne reči;
  • Content Management strategija definiše tehnologije potrebne za skupljanje, trgovinu, isporučivanje i čuvanje organizacije sadržaja. Izdavačka infrastruktura, životni ciklus sadržaja i njegova povezanost sa novim sadržajem su ključni razlozi ove strategije.
  • Sadržaj kanala distribucije definiše strategiju kako i gde će sadržaj biti na raspolaganju korisnicima.

Otvorite oči i pažljivo čitajte

Kad se radi o stvarima koji se odnose na sadržaj i stvaranje sadržaja, lako je zaboraviti ono što želite, ili još gore, zadovoljite se onim što je mnogo manje od onoga što ste zamislili.

Ali, sve dok ne počnemo kritički tretirati sadržaj, sredstvo dostojano strateškog planiranja i namenimo mu značajna ulaganja, mi ćemo nastaviti da pružamo isprazan sadržaj. Nastavićemo da popunjavamo mesto za reči, slike, audio i video na stranicama koje nisu dobro isplanirani za naše ciljeve. Naši posetioci i dalje neće naći ono što traže, a mi ćemo nastaviti objavljivati nekoristan, umesto upotrebljiv sadržaj do kojeg je ljudma stalo.

Prestanite se pretvarati da je sadržaj problem nekog drugog. Organizujte vaš sadržaj! Naučite da radite sa sadržajima! Praksa pomaže pri rešavanju problema!

Srbi najviše veruju Online medijima!

Prošle godine Politika je objavila tekst Dalibora Petrovića, sociologa i docenta na Univerzitetu u Beogradu u kom se autor osvrće na izveštaj Evropske radiodifuzne unije. Korisnu dopunu ovom izveštaju predstavlja izveštaj o ulozi digitalnog informisanja koji je sačinio Rojtersov institut za studije novinarstva.

Rojtersov izveštaj je važan zato što nam daje produbljenu sliku upotrebe onlajn medija kao izvora informisanja, a ovaj uvid je više nego potreban u paradoksalnoj situaciji rastućeg informisanja kroz ove medije, uz istovremeno nisko poverenje u njih.

Ovo su najvažniji nalazi: Najveći procenat građana EU veruje sadržajima sa radija, a ubedljivo najmanje veruju sadržajima sa Interneta!

Dakle, šta su najvažniji nalazi ova dva izveštaja? Medij kojem, po izveštaju EBU, veruje najveći procenat građana EU (55 odsto) jeste radio, dok se ubedljivo na poslednjem mestu nalaze internet (35 odsto) i onlajn društvene mreže (20 odsto).

Međutim, u Srbiji je situacija skroz drugačija – Srbi najviše veruju online medijima!

Pročitaj tekst ovde.

Alati koje treba da koristi svaki Community Manager #1

Uvod u burnout

Nikad ili vrlo često ne možeš da stigneš da uradiš sve što je potrebno, koliko god da radiš, uvek je potrebno uraditi još više. Baš bedak, zar ne? Nisi besmrtni majmun i ne možeš voditi sve naloge tako efikasno, a i nisi najbolji Community Manager na svetu. Niko od nas nije, ali ne treba da budemo u bedaku zbog toga. Treba da pronađemo neku svoju igru. Čitaj dalje, nikad nećeš poverovati šta se dešava!

Distrakcija, messenger-i, previše otvorenih programa i tabova, štucanje kompa, mrzovolja, probijanje rokova, neefikasna komunikacija, depresija… i u najtežim slučajevima kao posledica dolazi alkoholizam, a alkoholičarima ne može da pomogne ni jedan alat osim intervencije. Dakle, nemoj da dozvoliš da postaneš alkoholičar nego koristi prave alate dok radiš!

Gde sam ono stao?

Realno, ne treba nam mnogo softvera i online servisa kako bismo ostali na pravom koloseku. Na mojoj listi se nalazi 6 komada koji su stalno u pogonu i relativno dobar računar ih bez problema gura, a ovo je prvi tekst u serijalu od ukupno tri gde ću pokušati da stvari dovedem na razuman nivo lične organizacije i produktivnosti u poslovima Community Management-a. U nastavcima ću pisati nešto i o hardveru, tj. o načinu na koji ga koristim, a u poslednjem, trećem delu ću reći nešto i o knjigama koje svaki Community Manager mora imati na svom radnom stolu.

Dobro je što nisam upao u kategoriju najtežih slučajeva tj. alkoholičara, ali sam se dosta namučio da olakšam život nekim softverom, hardverom i knjigama. Ovaj tekst je nastao kao potreba da sublimiram rezultate svoje borbe sa ličnim organizacionim problemima koji su direktno uticali na produktivnost mene kao Community Managera.

Software

Nisam mnogo razmišljao koji software ću ti preporučiti. To su osvnovni programi koje bih preporučio svakome. Naravno da ih ima još mnogo koji bi bili komplementarni, koji mogu biti i alternativa, ali sam se ograničio na one koje slede ispod. Kao Community Manager te u ovoj rečenici ohrabrujem da u komentaru dodaš neku reč o softveru koji ti je trenutno uključen i koji koristiš u rutinskim daily aktivnostima.

OneNote – Digitalna beležnica

Rokovnici, notesi, stikeri, papiri i sve ostale površine za pisanje – da li možeš da se snađeš u toj kupus salati? Da li su tvoji rukopisi i skice dovoljno dobro organizovani da možeš da sprovediš precizne digitalne akcije? Teško. Svakako da su neophodni svi ti papiri, ali nisu i dovoljni. OneNote je rokovnik na steroidima. Dizajniran tako da 70% aktivnosti koje obavlja Community Manager mogu da se organizuju samo iz jednog okruženja koje nam je svima poznato preko PowerPoint-a, Word-a ili Excell-a. Dakle, krajnje poznata stvar. Sasvim intuitivno ćeš savladati program, a tu je još jedna super stvar – svim svojim sveskama možeš pristupiti sa tableta ili telefona.

Da ne bih mnogo dužio o OneNote-u, probaj da ga koristiš, sve funkcionalnosti ćeš izvaliti momentalno, a ne sumnjam da ćeš im naći primenu u načinu svoga rada. Dobra stvar je što je ovo parče softvera besplatno.

Link: https://www.onenote.com/

oneneote

Digg reader – Svi izvori u jednom prozoru

Internet je nepregledna livada i ti i ja se svakodnevno trudimo da mapiramo neke njegove segmente i izbegnemo gomilu otvorenih tabova. Iskusnom Community Manager-u, Google u osnovnom obliku nije više dovoljan kako bi pronalazio i uređivao kvalitetne sadržaje za svoju publiku. Zato je tu Digg reader iliti RSS feed čitač koji služi da iz jednog prozora pratiš sve izvore koje je potrebno da pratiš. Važno je da ih pažljivo odabereš, ako baš i ne znaš šta je dobar izvor, Digg reader će ti ponuditi nešto iz svoje baze.

Link: http://digg.com/reader

digg

Adobe Fireworks – Alternativa za Photoshop

Adobe Fireworks sam počeo da koristim još 2003. godine dok su glavni Adobeo-vi alati još bili pod okrljiljem kompanije Macromedia. Svi oko mene su koristili Photoshop za isti posao, međutim, ja sam prvo otvorio Fireworks i od tada ga svakodnevno koristim. U osnovi i bez puno filosofije, sve je isto kao Photoshop, samo što je Fireworks pogodniji za obradu grafike namanjene objavljivanju na web-u.

Napraviti objavu za bilo koju mrežu, je prosto kao pasulj, potrebno je svega nekoliko klikova. Ako imaš elementarnu predstavu o Photoshop-u ili Illustrator-u, ovo je prava stvar za tebe, mada će ti trebati malo vremena da počneš rutinski da ga koristiš. Program nije besplatan.

Link: http://www.adobe.com/products/fireworks.html

fireworks

Adobe Spark – Preporuka od kraljice Facebook Advertisinga

Čini mi se da je Adobe Spark lansiran početkom godine, a za njega sam saznao na LinkedIn profilu Mari Smith, a ako ne znaš ko je ona, reći ću ti: ona je facebook-advertising-najveća-faca-na-svetu! Ona ga je momentalno preporučila čim ga je isprobala, a evo i zašto: Adobe Spark nudi templejte za grafičke objave sa predefinisanim veličinama, kroz jednostavan proces možeš kreirati video klipove kroz koje pričaš svoju priču, i možeš čak da napraviš landing stranicu (čitaj: ispričaš svoju priču). Ništa od ovoga nikada nije bilo lakše. Meni je trebalo 3 minuta da napravim svoj prvi video. Sada mi treba 2 minuta. Ako razmišljaš o tome kako je storytelling super stvar i kako želiš da budeš storyteller, obavezno probaj Adobe Spark!

Link:  https://spark.adobe.com/about

spark

Microsoft Sway

Mislim da je ovaj program iz Microsoft-ovog paketa u potpunosti razvijen u Srbiji, ali nemojte me držati za reč. Trenutno proveravam informaciju, pa ako čitaš ove dve rečenice, znači da još nisam saznao. Sway ima veoma sličnu filosofiju kao i Adobe Spark (storytelling) samo što nije po difoltu namenjen za objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama. Rezultati koje Sway izbaciju su više prezentacionog tipa, što se idealno nadovezuje na Adobe Spark kada Adobe Spark nema dovoljno snage da zadovolju svu publiku. Mislim da je Spark pogodniji za Facebook objave, a Sway za LinkedIn objave i materijale. Dakle, neke ubercool i festik priče kroz prezentacije mogu da se ispričaju pomoću Microsoft Sway-a. Postoje neka ograničenja trenutno, ali kapiram da će vrlo brzo da se pojavi i neki update.

Dobio sam info – Sway je proizveden u Srbiji 🙂

Link: www.sway.rs

swa

Microsoft Powepoint 2016 – Nisu u pitanju ružne prezentacije

Micorsoft Powerpoint je postao više od alata za puke prezentacije koje su uglavnom ružne kao crni đavo. Sada postoji toliko nekih add-inova da je prosto zadovoljstvo praviti multimedijalne i interaktivne prezentacije, pa čak i kompletne video materijale. Možeš se snimati kamerom, pričati u mikrafon i demonstrirati neku ideju u klasičnoj prezentacionoj formi i sve to u isto vreme! Add-in koji od Powerpoint-a pravi tu interaktivnu zverinu zove se OfficeMix. Bil Gejst kaže da mu je ovo omiljeni Microsoftov alat!

To bi otprilike bilo to, ovi alati meni pomažu mnogo da se saberem, da iskrojim i objavim gomilu dobrih materijala u toku dana. Koji alati pomažu tebi?

office_mix_ribbon

Šta sam naučio o promociji i marketingu dok sam ludovao na Ibici #1

Godišnji odmor sam proveo na Ibici. Čim sam sleteo na ostrvo znao sam da će te dve nedelje biti paklena osveta za sve radne vikende, prekovremene sate i naprorne projekte koji su rađali više problema, nego rezultata i novca.

Samo pazi, u ovom poslednjem i jeste jezgro problema koje Ibica nosi u svim svojim oblicima –skupa je kao crni đavo, kako moja baba voli da kaže kada joj stignu računi za struju i telefon! Sigurno ne zarađuješ toliko novca da možeš da probaš sve što Ibica nudi, a ja ovo na LinkedIn-u sve pišem isključivo kako bih nekom skrenuo pažnju radi zaposlenja sa dobrom platom. Imam ozbiljne ambicije za naredno leto, ali molim te za strpljenje, moraš prvo da čuješ čega sam se tamo nagledao.

Potrudi se da te ne smorim i bilo bi lepo da izdržiš do kraja. Za kraj sam ostavio najbolje 😉

partoff-ibiza2016

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

dc10-ibiza-partoff

 Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

looky-looky

Svaki čovek kog sretnete na Ibici je prodavac

Svi, ali bukvalno svi. Prodaju sve, a najviše prodaju ulaznice za žurke koje u proseku koštaju €60. Takođe, svi prodaju i drogu, ali ću o tome pisati u sledećem tekstu. U čemu je kvaka – na Ibicu dolaze da žive i rade ljudi iz celog sveta isto kao što idu i da odmaraju. Svako od njih ima motiv da vredno radi i preživi u ambijentu koji je jezivo skup. 100 evra su ništa. Za 250 evra, malo uveče da se nacirkaš i nešto pojedeš, a ne nas desetoro. Da bi ljudi tamo zaradili, prodaju sve. Jedan prodavac može da ti završi karte, nađe automobil, smeštaj, drogu, kurve, a u ponudi ima i vilu od nekoliko miliona. Jako dobro poznaju svaki proizvod i uslugu i sve završavaju na vreme. Nikada ne čekaš. Tu važi staro pravilo da je postojeći kupac mnogo jeftiniji od novog kupca. Zato svi čuvaju svoje kupce i titraju im jajca.

Čega prodavac na Ibici mora biti svestan? Na ovakvim mestima jedino je važno postići taj nivo usluge da ako jednom budem zadovoljan onim što mi jedan čovek proda, sve ću do kraja odmora kupovati samo od tog istog čoveka. Od tog istog čoveka ćeš kupovati i sledeći put kada odeš, a od tog istog čoveka će kupovati i svako ko na tvoju preporuku ode na ostrvo. Zato se svi maksimalno trude da se osećaš kao kralj u bilo koje doba dana ili noći, na bilo kom delu ostrva. Ne može da ti se desi da ono što želiš, ne možeš da dobiješ onda kada hoćeš da dobiješ. Uzmeš telefon i kontaktiraš svog prodavca. On će uraditi sve da svoj odmor prevedeš kao svetski mega-car. Da nije tako, Ibica ne bi bila Ibica. Ako neko nije razumeo, evo mogu i ovako da formulišem:Ibica nije Budva.

Popusti, popusti i samo popusti

Cene su jezive. Budžet je ograničen. Ako se opustiš u nekom trenutku, pripremi se da prosiš. Najbolje šta možeš da uradiš je da napraviš spisak svojih potrepština, saznaš koje su regularne cene i onda sa tim spiskom pregovaraš sa svojim prodavcom. Smeštaj, iznajmljivanje automobila, ulaznice, restorani, droge, poslovna pratnja – za ceo paket možeš da dobiješ i 30% popusta. Ako ne pregovaraš dobro, jbg, nećeš proći najbolje, ali potrudi se da makar nešto sračunaš kako treba.

car-ibiza-stickers-partoff

 

Svaki drugi automobil je promoter

Najnormalnija stvar je da ljudi lepe stikere na svoje automobile, a takođe je sasvim normalno da ti bilo kome zalepiš stiker na automobili, ili da vidiš promotere kako idu ulicom i lepe stikere po tuđim automobilima. U Beogradu bi za tako nešto dobio dobre batine 100%. Da ne pričam o tome kakav bi hejt komapnije navukle sebi na vrat ako bi se usudile da to urade. Ali ovo je Ibica, niko tamo nije na frekvenciji hejta – svi su spremni za lude žurke i zezanje, a ovaj način promocije se prihvata na emocionalnom nivou. Ukoliko ti je automobil izlepljen kao što je izlepljen ovaj na slici ispod, uvek će te podsećati na najlepše dane u godini. Da možeš, i sam bi se pretvorio u jedan takav stiker i večno ostao zalepljen negde na ostrvu.

posters-ibiza

 

Posteri na svakom koraku

U Beogradu se promocija posterima radi u vezi sa nekoliko stvari: političke kampanje, žurke i koncerti, fudbalske utakmice Zvezde i Partizana. Na Ibici se posterima oglašavaju samo žurke, što je i logično, ali ono što svakako nisam očekivao je da svaki mogući lokal ima neku površinu ili pano na koji lepe plakate: pošta, market, kafić, butik, cvećara, kućica za prodaju autobuskih karti, restorani, auto-perionice, prodavnice nameštaja, turističke agencije, trafike… Posteri su na svakom koraku.

ibiza-flyers-stickers-partoff

 

Flajeri

Kao i plakati, flajeri su na svakom koraku, ali niko te ne presreće na ulici i ne gura ti ih u ruke. Oni su uvek uredno poređani na svakom mestu gde se nalaze ljudi, a ljudi se nalaze na svakom koraku. Meni su flajeri bili dobra alternativa za razglednice koje sam poneo prijateljima. Razglednice i flajeri se štampaju na istom papiru, samo što je razglednica €5, a flajer je džaba.

ibiza-bilboards-megaboards-partoff

 

Bilbordi, megabordi i velike fasade

Ovo su prve promotivne poruke koje stignu do tebe kada izađeš sa aerodroma. Ne postoji velika fasada ili neko zgodno mesto gde nije posađen bilbord. Fascinanta stvar je kojom brzinom menjaju lica!

pacha-ibiza-store-partoff

 

Suvenirnice najvećih klubova

Svi najveći klubovi imaju svoju zvaničnu prodavnicu u kojima prodaju brendirane suvenire. Ništa posebno se ne razlikuju od npr. suvenirnice Ferarija ili nekog drugog velikog brenda. Sitnice su skupe za naše pojmove, ali ni u jednom trenutku ti neće biti žao da kupiš torbu od 90€, majicu od 40€ ili kačket za 35€ zato što su ti komadidrastično kvalititniji od robe istog cenovnog ranga u Beogradu. Dakle, nema šanse da naletite na krš robu!

Najbolja stvar je što u suvenirnicama možeš da pokupiš tonu besplatih magazina uz koje ćeš ostati odlično informasan dok si na ostrvu. Problem je što ne možeš da ih poneseš sa sobom kući jer je težina prtljaga koji možeš da uneseš na avion vrlo limitirana, pa većina tih izdanja ipak ostane negde na ostrvu.

ibiza-magazines-partoff-jeger

 

Magazini, katalozi i ostali štampani materijali

Vrhunska produkcija! Ne postoji klub, restoran, prodavnica, rent-a-car ili bilo koja druga delatnost koja se ne oglašava u magazinima i katalozima ili nema svoj magazin. Odličan papri, neprevaziđen dizajn, perfektna fotografija i vrlo informativni tekstovi na engleskom i španskom jeziku.

To je materijal koji želite da sačuvate za uspomenu samo iz jednog razloga – fantastično je opisano sve ono što tamo vidiš i doživiš!

promoters-ibiza-partoff-1

 

Promoterke – pored toga što imaju vrhunska dupeta i sise…

Obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo. Da ne pričam o onome na šta svi pomisle kada kažem reč “promoterka”, gledajte slike ;). Ok, mogu da kažem nešto, takve ribe se ne sreću često, a u Beogradu takvih nema. Prosto nisu tako dobre i savršene u fizičkom smislu. Eto, reći ću samo da obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo, a slike će ti ispričati ostatak priče.

promoters-ibiza-partoff-2

 

 

U Beogradu i Novom Sadu su promoterke uglavnom dobre, ali u poređenju sa promoterkama na Ibici, naše domaće su ništa više nego pokušaj promoterke. Promoterke na Ibici su toliko dobro obučene da se prosto zapitaš, da li je to promoterka ili boginja.

Kao što vidiš, o promoterkama nemam šta posebno da kažem osim da su to najbolje promoterke na svetu, eventualno takvih još ima u Las Vegasu, a to ću da proverim kada odem tamo.

U jednom trentku ću da pišem o digitalnoj promociji. Samo malo da ti zagolicam maštu – do pre dve nedelje sam mislio da im je digital totalni krš, ali sam iznenada shvatio da je vrhunski iako se to na prvi pogled ne da primetiti 😀

Šta je odgovor na pitanje zadato u naslovu, tj. šta sam naučio? Čekajte nastavak, samo će se kazati 😀

Ghost blogging – istine i zablude

Da li zvezde zaista pišu svoje blogove ili to neko drugi radi umesto njih?  “Ghost writing” je klasična pojava u šou biznisu. Od pisanja muzičkih tekstova do autobiografija, zvezde angažuju profesionalca da to radi umesto njih. Što se tiče blogova istina je nagde na sredini, većinu dnevnih unosa objavljuje angažovana osoba, dok zvezda ponekad sedne i nažvrlja neki tekst.

Kako možeš trošiti budžet za marketing, a imaš startup u ranoj fazi razvoja

Sheila Marikar je na blogu inc.5000 anketirala 5 izvršnih direktora američkih kompanija koje imaju najveći rast. Pitanje je bilo prosto: Na šta biste potrošili marketinški budžet od 10k dolara? 

Evo gde bi direktori spržili kintu:

Michael Parnell MP Consulting | Inc. 500 rank 57 | Three-year growth 4,664.8% | 2015 revenue $4.8 million

Brate, znaš kako, unajmio bih jednog social-media marketing konsultanta da mi nagruva dobru strategiju i zamolio bih ga da mi sredi brend koji se obraća rezidencijalnim korisnicima. Istrenirao bih nekoliko juniora da mogu da održavaju sve to sami, tako da bih otpustio konsultanta. Part-time bih angažovao nekog odličnogdizajnera da začini sve to da bude lepo. Eto, to ti dođe oko 10k dolara.

Jim Carlson Zurixx | Inc. 500 rank 43 | Three-year growth 5,626.1% | 2015 revenue$130.1 million

Nema tu puno razmišljanja, $10k bih potrošio na direktnu poštuiako mnogi misle da je to provaljena fora koja ne radi. Nemojte se zavaravati da je ovo lako i trivijalno, ljudi koji čitaju direktnu poštu su posebna demografija, a mi vrlo dobro znamo njihovu definiciju, masu i navike. Evo vam mala naznaka: radi se o srednjovečnim korisnicima naših proizvoda.

Bettina Hein Pixability | Inc. 500 rank 314 | Three-year growth 1,225.9% | 2015 revenue $9.8 million

Prvo bih rovarila po bazi naših korisnika i saznanja koja bih tu stekla bih iskoristila da definišem konkretne korisničke identitete. Evo jednog primera korisničkog identiteta: “direktor regionalne medijske agencije koji želi da postigne prednost u odnosu na konkurenciju, ali nema para da oformi video tim koji će kreirati sadržaje za svoje korisnike“. Druga stvar kojom bih se bavila je da li je moj način komunikacije sa klijentima konfozan. Treće, ostatak novca bih potrošila da saznamšta je to tačno na čemu treba da radim na dnevnom nivou. Saznala bih gde se nalaze moji kupci u trenutku kada su spremni da otvore novčanik: da li su na društvenim mrežama, da li su na nekom događaju… U vezi sa tim bih napravila sadržaje koji u potpunosti odgovaraju kanalu gde ih pecam– za Youtube bih pravila video, za događaj bih napisala vrlo lep govor i ukrasila ambijent da se ljudi osećaju prijatno.

Danny Hayes Danny Wimmer Presents | Inc. 500 rank 266 | Three-year growth1,495.7%| 2015 revenue $40.7 million

Posetio bih sve svoje partnere, bez obzira kog su tipa. Tražio bih da uradimozajedničku kampanju u kojoj ćemo promovisati grad i neki festival. Stvar je u tome što bismo na takvom događaju uspeli da izmuzemo još novca na razne načine i takoudvostručimo, utrostručimo budžet. Cela stvar je u tome, uvećati budžet, a uz touraditi i promociju.

Na šta biste vi potrošlili $10k?