GIPHY – Mreža koju smo potcenili

Originalno objavljeno na pioniri.com

Šta je Giphy danas?

Na osnovu dnevnog reacha od 300 miliona ljudi koji podele više od 2 milijarde gifova, možemo zaključiti da je Giphy jedna od najaktivnijih platformi na mreži. Kada je krajem 2017. godine Giphy objavio spisak najpopularnijih gifova po broju pregleda, bilo je jasno da je format rođen pre 30 godina, danas najviralniji sadržaj koji se širi društvenim mrežama i uopšte internetom.

Bilo da su u pitanju poznate ličnosti ili scene, njihova ogromna viralnost zasnovana je na tome da šalju duhovitu, animiranu poruku koja se može upotrebiti u zavisnosti od konteksta. Danas skoro sve popularne platforme i mreže mogu da podrže ovaj format: Messenger, Facebook, Instagram, Whatsapp, Tinder, Twitter, Slack, MailChimp, Outlook, Viber, Trello, Telegram, Signal i dr. Prošle godine najviše gifova smo pronalazili putem ključnih reči: love, blinking, waving, celebration, good morning, happy, fun, dance, nope, fuck, haters, flirty, crying, happy, smile, think, dance, kick, jump, clapping.

Kratka istorija gifa

Davne 1987. godine, četiri godine pre pojavljivanja World Wide Weba, programer Stiv Vilhajt i njegov tim, u tehnološkom gigantu CompuServe, morali su da reše problem: kako na računaru prikazati sliku, a pritom uštedeti memoriju koja je tada bila ograničeni resurs. Vilhajt je rešio problem koristeći svoj algoritam kompresije u kombinaciji s parametrima slike, u ovom slučaju, brojem dostupnih boja (256). Tako je nastao Graphics Interchange Format, danas poznatiji kao gif.

Među hiljadama grafičkih formata koji se generišu, gif ima status selebritija u moru manje poznatih poput BMP, RIP, FIG ili MIFF. Reč gif je proglašen za “reč godine” 2012, a Vilhajt je primio nagradu za životno delo na “The Webby Awards”.

Gif ima svoj filmski festival

Da je gif postao deo popularne kulture i više od same reakcije na društvenim mrežama, govori nam i podatak da će se u Njujorku narednog meseca održati i filmski festival posvećen gif mikroformatima. Urednici festivala veruju da cela priča može da se ispriča u kratkoj vizuelnoj formi gifa do 18 sekundi.

I sam BBC se polovinom prošle godine pozabavio fenomenom gifa: ”da bismo u vremenu realnog novinarstva i mora informacija koje dolaze do nas mogli adekvatno da odreagujemo na pojave, reči su postale prespore, vrlo često i neadekvatne. Potrebno nam je nešto univerzalnije i brže”. Novinari čak i apostrofiraju da je gif llingua franca današnjeg vremena.

Dakle, gifovima izražavamo svoje stavove, ono što mislimo i osećamo, sa tim što ih možemo obojiti ironijom, sarkazmom, preuveličavanjem ili nekom drugom nijansom koju će svi osetiti i razumeti. I još jedna stvar je važna: kulturu gifa prati bez izuzetka i zabavni momenat gde imamo nebrojano izvora za kreativnu inspiraciju. U tome leži viralna priroda ovog popularog grafičkog formata.

Gde vidimo priliku za brendove

Kako je reč o najviralnijem sadržaju na mreži, brendovi i marketing timovi su iako možda sa zadrškom prepoznali potencijal formata, pa evo i kratke liste benefita:

01 Radi bilo gde i može da dopre do bilo koga – Potreban vam je ovaj sadržaj, jer može biti lako vidljiv na većini relevantnih uređaja ili platformi;

02 Narativni su – Kažu da slika govori više od 1000 reči, gifovi govori još više;

03 Nisu dosadni – Industriju advertajzinga prati kliše da su reklame često dosadne. Kreiranje i stvaranje gifova je sve samo ne dosada;

04 Veći reach i engagement – Ljudi su počeli da izbegavaju duže tekstove. Pravi gifovi na pravom mestu mogu da razbiju monotoniju teksta;

05 Ima ih mnogo – Gifovi su uglavnom besplatni i ima ih svuda po mreži, sve što je potrebno je da imate dobar kreativni tim koji razume smisao gifova;

06 Daju notu inovativnosti – Veoma su bliski video formatu, a pritom imaju sasvim dovoljno prostora za izražavanje;

07 Aktuelni su – Mogu da ih razumeju pripadnici Gen Z, ali mogu i bejbibumersi;

08 Prenose poruku – Prema istraživanjima, brzo zaboravljamo tekstualnu informaciju, ali kada dodamo tekst na gif, situacija se menja;

09 Alternativa plaćenim oglasima – Danas svi tražimo alternativu, a vizuelni momenat je važan kada hoćemo da pozicioniramo ili ojačamo brend;

10 Prirodni jezik milenijalsa – Milenijalsi su dominanantna target grupa, a sve ukazuje na to da im je gif sastavni deo komunikacije;

11 Lako je inkorporitati brend ambasadore – Brend ambasadori na gifu, u određenoj situaciju ili pozi su viralni sadržaji, koji dobijate, da ne kažem – for free;

12 Mogu se kreirati od već postojećih video sadržaja – Brendovi uglavnom imaju svoje video materijale. Zašto ne bi koristili sekvence tih videa za gif?

13 U našim su telefonima – Korisnici društvenih mreža uvek žele sadržaje koji neće zauzimati višak prostora na telefonima, kao i sadržaje koji su brzo deljivi;

14 Privlače kupce – Gifovi gađaju emotivnu žicu potrošača. Većina gifova su puni humora, a humor je uvek dobrodošao.

Od početka 2013. godine, Giphy je nastojao da gleda u prošlost, sadašnjost i budućnost gif medija i predstavi kreatore koji su pomerili granice i definisali nove stilove unutar njega. Zbog toga je Giphy i dalje besplatan, zbog toga Giphy ne želi da se bavi svojom analitikom više od same činjenice da imamo uvid u broj pregleda jednog gifa. Giphy je postao sinonim za zabavu i brzu komunikaciju koja u sebi nosi sve funkcionalne osobine jezika.

Coca Cola obrisala sve sadržaje sa društvenih mreža pa objavila sve nove

Ne mogu da zamislim koliki je napor bio potreban da se zamene svi sadržaji, a ne mogu ni da zamislim način na koji su sproveli ceo proces. Znam samo jedno –  uradili vraški dobar posao, što se od Coca Cole i očekuje.

Ako ste pogledali bilo koji Coca-Colin nalog na društvenim mrežama u toku prošlog vikenda, sigurno ste premitili velike promene. Prvo nije bilo sadržaja uopšte, ali ne zadugo. Odjednom su se pojavili potpuno novi!

Coca-Cola je na Svetski dan blagostanja, počela da repozicionira brend, a hteli su da stvore jedinstveni glas koji će nositi više optimizma u svetu, a pogotovo na internetu.

“Ovo je zaista izvanredan trenutak za brend”, rekla je Sarah Traverso, group director, Social Centra u Coca-Coli. “Svetski dan blagostanja osećamo kao odgovarajući dan i trenutak da krenu poruke pozitivnosti. Ali i kad pogledate brend kao što je Coca Cola i što Coke označava, zaista se radi o optimizmu i želji da se ljudi spoje.

CMS – Raskrinkavanje mita

Mnoge organizacije žure  da usvoje gotova web rešenja za upravljanje sadržajem (CMS), a sve u cilju podrške online strategije.

Iskustva ili neka od istraživanja pokazuju da više od pola CMS projekata “pukne” na neki način: nemogućnost implementacije, povećavanje troškova projekta, pomeranje rokova, SEO propast, i još mnogo toga.

Raskrinkavanje mita je u sledećem: kada dođe do toga da je sadržaj uspešno organizovan, ne radi se više samo o tehnologiji koju treba da implementiramo. U stvarnosti, implementacija CMS-a zavisi od vašeg plana, ljudi i procesa oragnizovanja sadržaja.

Organizacija Online sadržaja

Kao online zajednicu sve nas tišti problem produkcije kvalitetnog online sadržaja. U stvari, izgleda da smo kolektivno došli do zaključka da bismo voleli da je sadržaj problem nekog drugog, a ne naš. Međutim, situacija je sasvim suprotna našim maštarskim težnjama: mi smo ti koji korisnicima nudimo sadržaj i to je stvar o kojoj bismo trebali brinuti na prvom mestu.

Šta je organizacija online sadržaja?

Kreiranje plana za produkciju, objavljivanje i distribuciju korisnog i upotrebljivog sadržaja je najkraći odgovor na pitanje. Nužno, onaj koji planira taj proces mora raditi na definisanju ne samo sadržaja koji će biti objavljen, nego mora prvo znati i zbog čega nešto objavljuje.

Organizacija sadržaja i njegova produkcija takođe su i “predmet odgovornosti” onoga ko kreira taj proces. Odgovornost se ogleda u detaljnom poznavanju afiniteta publike kojoj se obraćamo i od poznavanja strategije konkurencije.

U najboljem slučaju, organizacija sadržaja treba da zadovolji sledeće uslove:

  • obrađivanje ključnih tema i slanje odgovarajuće poruke;
  • obezbeđivanje afirmativnog nivoa tema koje pokriva sadržaj;
  • definisanje svrhe sadržaja (npr. kako će sadržaj premostiti prostor između publike i vaših poslovnih aspiracija);
  • analiza nedostataka sadržaja;
  • optimizacija za pretraživače (SEO) i
  • uočavanje strateške preporuke o stvaranju, objavljivanju i upravljanju novog sadržaja.

Ali…gde je zvezda večeri!

Glavni cilj organizacije online sadržaja je korišćenje reči i podataka u cilju stvaranja nedvosmislenog sadržaja koji će biti posrednik interaktivnih iskustava. Mi moramo biti stručnjaci u svim aspektima komunikacije kako bi sve to bilo efikasno.

To je težak zadatak. Postoji mnogo “aspekata komunikacije” u kojima strateg online sadržaja mora zaista biti stručan. U narednim redovima ću pretpostaviti da postoji niz segmenata u vezi sa disciplinom koja zaslužuje vlastitu definiciju:

  • Uređivačka strategija definiše smernice po kojima je sav online sadržaja uređen: vrednost, glas, ton, pravni i regulatorni tokovi, korisnički generisan sadržaj, i tako dalje. Ova praksa takođe definiše organizaciju online uređivačkog kalendara, uključujući i životni ciklus sadržaja;
  • Pisanje za web je uvek i pre svega najbolja vežba pisanja korisnog, upotrebljivpg sadržaja posebno namenjenog za online publikaciju. To je puno više nego “pametni” copywriting. Kreativni online pisac treba razumeti osnove user experience, mora dobro prevesti informacionu arhitekturu dokumentacije i napisati efektivne metapodatake;
  • Metadata strategija poznatija je kao i struktura metapodataka, a takođe je poznata i kao sintagma “podaci o podacima” (ili sadržajma.). Dobro strukturirani metapodaci pomažu izdavačima da identifikuju, organizuju i ponovno koriste sadržaj na način koji su od značaja za publiku;
  • Optimizacija za pretraživače (SEO) je proces uređivanja i organizovanja sadržaja na web stranici ili preko šireg web konteksta (uključujući metapodatke), a cilj je povećanje potencijala relevantnosti za pretraživače za određene ključne reči;
  • Content Management strategija definiše tehnologije potrebne za skupljanje, trgovinu, isporučivanje i čuvanje organizacije sadržaja. Izdavačka infrastruktura, životni ciklus sadržaja i njegova povezanost sa novim sadržajem su ključni razlozi ove strategije.
  • Sadržaj kanala distribucije definiše strategiju kako i gde će sadržaj biti na raspolaganju korisnicima.

Otvorite oči i pažljivo čitajte

Kad se radi o stvarima koji se odnose na sadržaj i stvaranje sadržaja, lako je zaboraviti ono što želite, ili još gore, zadovoljite se onim što je mnogo manje od onoga što ste zamislili.

Ali, sve dok ne počnemo kritički tretirati sadržaj, sredstvo dostojano strateškog planiranja i namenimo mu značajna ulaganja, mi ćemo nastaviti da pružamo isprazan sadržaj. Nastavićemo da popunjavamo mesto za reči, slike, audio i video na stranicama koje nisu dobro isplanirani za naše ciljeve. Naši posetioci i dalje neće naći ono što traže, a mi ćemo nastaviti objavljivati nekoristan, umesto upotrebljiv sadržaj do kojeg je ljudma stalo.

Prestanite se pretvarati da je sadržaj problem nekog drugog. Organizujte vaš sadržaj! Naučite da radite sa sadržajima! Praksa pomaže pri rešavanju problema!